Svet digitalnih propisa ponovo bruji dok Evropska unija („EU“) nastavlja svoje napore da uvede red u digitalni svet. Dugo očekivaniZakon o digitalnim tržištima(„ZDT“) i njegov „saučesnik“Zakon o digitalnim uslugama(„ZDU“) sigurno će izazvati burne reakcije mnogih pripadnika digitalne sfere. Ali, s obzirom da je zainteresovanim stranama ostavljeno i više nego dovoljno vremena da nauče kako da se nose sa novonastalim promenama, čini se da nema razloga za brigu, barem ne za sada.

Glavni razlog za donošenje ZDT i ZDU je postojanje svesti EU o uticaju koji digitalni svet ima na naše okruženje. Imajući ovo na umu, EU je nastojala da „ažurira“ svoj regulatorni okvir kako bi propratila brze promene koje dolaze sa digitalnim inovacijama. Kada sve što je rečeno bude sprovedeno u delo, ove dve regulative bi trebalo da uspostave jedinstven regulatorni okvir za sve digitalne usluge unutar EU. Kako je toizjavioThierri Breton, komesar EU za unutrašnje tržište: „Komisija se ubrzano priprema da preuzme svoju novu ulogu supervizora za neke od najvećih i najuticajnijih tehnoloških kompanija na svetu koje milioni evropskih građana i preduzeća svakodnevno koriste. Nova pravila nas lansiraju u novo doba, gde se velike onlajn platforme više neće ponašati kao da su isuviše velike da bi ih bilo briga.

Sa jedne strane, ZDT se bavi takozvanim gatekeepers-ima – velikim onlajn platformama koje pružaju tzv. „core platform services“ i uživaju jaku (i trajnu) ekonomsku i posredničku poziciju na tržištu (prema postavljenim kriterijumima). Sa ZDT na snazi, gatekeepers kao što su Google, Amazon i Meta će morati da se se usklade sa zabranama koje uvodi ZDT. Na primer, gatekeepers više neće moći da sprečavaju krajnje korisnike da se povežu sa prodavcima van njihovih platformi, da tretiraju sopstvene proizvode/usluge povoljnije od proizvoda/usluga konkurenata ili da spreče kompanije da pristupe podacima generisanim na njihovim platformama. Ali ovo su samo neke od zabrana za velike igrače. Sa kaznama koje idu čak do 10% godišnjeg svetskog prihoda kompanije (20% u slučaju ponovljenih kršenja propisa), EU još jednom pokazuje da ZDT nije nikakva šala, kako su neki možda mislili.

S druge strane, ZDU ima daleko širu primenu jer se odnosi na sve onlajn posrednike i platforme, kao što su app stores, onlajn platforme za putovanja i smeštaj itd. ZDU ima za cilj da modernizuje pravila o ilegalnom sadržaju, oglašavanju i deljenju informacija na onlajn platformama. Ovo u suštini znači da će se iskustvo korisnika i onlajn tretman korisnika uskoro promeniti sa ZDU na snazi. Novine koje nam ZDU donosi su sledeće:

Koliko god ova nova pravila izgledala zastrašujuće za one koji moraju da ih se pridržavaju, ostavljeno im je dovoljno vremena da se usklade sa novonastalim obavezama. Naime, većina entiteta koji su obuhvaćeni pravilima ZDU imaće rok do 17. februara 2024. da se usklade. Međutim, subjekti koje Evropska komisija imenuje kao VLOP, kao i gatekeepers imaju nešto manje vremena da svoje obaveze prilagode novim pravilima.

Iako se na prvi pogled ne čini da ZDT i ZDU imaju uticaja na Srbiju, ne bi trebalo brzati u izvođenju zaključaka. Ovaj paket propisa svakako nije irelevantan za domaće platforme koje posluju ili nameravaju da posluju bilo gde u EU. Takođe, od Srbije kao kandidata za članstvo u EU se očekuje da u budućnosti uskladi svoje propise sa ZDT / ZDU u ovoj oblasti. Zato, mogli bismo da iskoristimo ovu zlatnu šansu da provirimo u budućnost i na vreme se pripremimo za ono što neminovno dolazi.