Napravljen je jedan od najznačajnijih kompromisa u oblasti poreskog prava na međunarodnom planu. Velika promena za zemlje članice EU, koja ako se pravilno primeni može da izazove velike izmene u poslovnim planovima kompanija iz Evrope, ali i ostatka sveta. Predstavljamo vam priču oDirektiviSaveta Evropske unije kojom se uvodi globalna minimalna stopa oporezivanja multinacionalnih kompanija („MNK“) i velikih grupacija domaćih privrednih subjekata u Uniji usvojenoj 12. decembra 2022. („Direktiva“) i njenom uticaju na poslovanje u Srbiji.

Direktiva uvodi minimalnu efektivnu poresku stopu od 15%. Direktiva se primenjuje na grupe MNK koje se nalaze u Evropskoj uniji ili velike grupacije domaćih privrednih subjekata, sa godišnjim prihodom koji premašuje 750 miliona evra. Direktiva uspostavlja dva međusobno povezana pravila: (i) Pravilo za uračunavanje prihoda („PUP“) kao primarno pravilo i (ii) Pravilo o nadoknadi manje plaćenog poreza („PNMP“) kao sekundarno pravilo.

U skladu sa PUP, matični društvo grupe MNK ili domaćih privrednih subjekata, koji se nalaze u zemlji članici EU, su obavezni da plate pozitivnu razliku poreza za svoja zavisna društva koja su oporezovana niskom poreskom stopom, što znači da će matično društvo morati da snosi razliku između iznosa poreza koji bi subjekat grupe sa niskim porezom platio da je efektivna poreska stopa bila 15% i iznosa poreza koji je zapravo plaćen.

Ako se matično društvo nalazi u jurisdikciji van EU koja nije usvojila navedeni poreski okvir, njegova zavisna društva sa sedištem u EU jurisdikcijama ili jurisdikcijama koje primenjuju ova poreska pravila, će biti u obavezi da plate pozitivnu razliku poreza na osnovu PNMP. Ovo znači da će grupe MNK svakako biti oporezovane za iznos pozitivne razlike, ako bilo koji subjekt grupe MNK posluje u jurisdikciji sa efektivnom poreskom stopom nižom od 15%.

Izuzeće od primene PUP i PNMP predviđeno je ovom Direktivom za MNK grupe tokom prvih pet godina početne faze njihovih internacionalnih aktivnosti, dok su i velike grupacije domaćih privrednih subjekata isključene iz PUP-a tokom prvih pet godina, počev od prvog dana poslovne godine u kojoj se na njih prvi put primenjuje Direktiva. Takođe, postoji mogućnost da se PUP i PNMP ne primenjuju šest uzastopnih poslovnih godina počevši od 31. decembra 2023. godine za zemlje članice u kojima je se nalazi najviše 12 matičnih društva na koja se ova Direktiva primenjuje.

Direktiva takođe omogućava državama članicama EU da uvedu drugačije pravilo kojim se osigurava plaćanje pozitivne razlike poreza, ali samo ako takvo pravilo efektivno rezultira oporezivanjem stopom od 15%.

Kako se Direktiva odnosi samo na privredne subjekte koji se nalaze u Uniji, ona se ne primenjuje direktno na privredne subjekte u Srbiji. Međutim, ako je određena kompanija u Srbiji deo veće grupacije koja podleže pravilima Direktive, matično privredno društvo ili drugi entitet unutar grupe će možda morati da plate dodatni porez pošto bi se Srbija mogla smatrati zemljom sa niskom efektivnom poreskom stopom. Na primer, nominalna poreska stopa poreza na dobit preduzeća u Srbiji iznosi 15%, ali postoje i zakonski predviđeni poreski podsticaji kao što su desetogodišnje oslobađanje od poreza za investicije velikih kompanija ili set poreskih olakšica za istraživanje i razvoj, čiji je cilj smanjenje efektivna stopa poreza na dobit pravnih lica ispod 15%. Stoga bi primena pravila Direktive mogla da utiče na atraktivnost ulaganja velikih korporacija u Srbiji, jer ove kompanije mogu biti manje motivisane da traže jurisdikcije sa nižom poreskom stopom na dobit. Postavlja se pitanje da li će Srbija potencijalno morati da menja postojeće sistem poreskih olakšica.

Zemlje članice EU moraju da usklade svoje zakonodavstvo sa Direktivom najkasnije do 31. decembra 2023. godine. Neke od ovih zemalja poput Nemačke i Luksemburga preduzele su konkretne korake i objavile su nacrte propisa kojima će implementirati ovu Direktivu u domaće zakonodavstvo. Kao zemlja kandidat za članstvo u EU, Srbija bi trebalo da uskladi svoje propise sa zakonodavstvom EU, te bi potencijalno mogla krenuti putem ovih država.

Ostaje da se vidi da li će se primenom ovih pravila postići željeni rezultati u borbi protiv erozije poreske osnovice i sakrivanja profita, kako će ona uticati na Srbiju i da li će Srbija možda morati da preispita svoj sistem poreskih olakšica.