Čini se da srpski organ za zaštitu konkurencije ovih dana radi bez prestanka. Komisija za zaštitu konkurencije („Komisija“) je tokom proteklih nedelja pokrenula niz postupaka radi ispitivanja navodnih povreda konkurencije – počev od tri slučaja neprijavljenih koncentracija, dva slučaja utvrđivanja cena u daljoj prodaji, doaktuelnog slučaja zloupotrebe dominantnog položajapokrenutog protiv onlajn platforme Glovo, kao najnovije aktivnosti Komisije.

Pre nego što pređemo na detalje o slučaju Glovo-a, pogledajmo prvo šta je dovelo do ovog postupka. Komisija je 2021. godine pokrenula sektorsku analizu u oblasti digitalnih platformi za posredovanje u prodaji i isporuci pretežno restoranske hrane i ostalih proizvoda kako bi procenila stanje konkurencije na ovom tržištu. Rezultati ispitivanja tržišta i inicijativa podneta protiv Glovo-a doveli su do nenajavljenog uviđaja u njegovim prostorijama, a zatim i do pokretanja postupka protiv vlasnika platforme. Međutim, velike su šanse da je Komisija bila zainteresovana za Glovo mnogo pre nego što je došlo do sektorske analize i nenajavljenog uviđaja. Zbog čega? Ne možemo sa sigurnošću znati, ali šanse su da Komisija nije zaboravila to da je preuzimanje domaće platforme Donesi od strane Glovo-a prošlo bez njene kontrole zbog loših finansijskih rezultata ovih kompanija usled pandemije virusa Covid-19.

U svomZaključku od 2. novembra 2022. godine,Komisija je iznela nekoliko problema u vezi sa poslovanjem Glovo-a, i odredila vremenski period na koji se odnosi ispitivanje moguće povrede kao period od osnivanja Glovo-a u junu 2019. godine. Pre svega, srpski organ za zaštitu konkurencije istakao je da Glovo navodno koristi svoj dominantan položaj kako bi vršio pritisak na restorane i druge poslovne partnere da ostanu na platformi, i ujedno ih destimulisao da se pridruže ili ostanu na konkurentskim platformama.

Jedan od najvećih problema koji je istakao srpski regulator tržišta jesu odredbe Glovo-vih ugovora koje mogu da budu podsticaj za njegove poslovne partnere da rade ekskluzivno sa Glovom i da se povuku sa bilo koje druge konkurentske platforme. Prema mišljenju Komisije, takvo ponašanje je štetno, kako za potrošače, tako i za Glovo-ve poslovne partnere. Sa jedne strane, potrošači se suočavaju sa manjim izborom restorana na drugim platformama što rezultira slabljenjem konkurencije na tržištu i potencijalno višim cenama. Sa druge strane, Glovo-vi poslovni partneri su suočeni sa teškim izborom – ili da raskinu saradnju sa Glovo-m kao dominantnom platformom, što posledično dovodi do gubitka značajnog dela korisnika, ili da pristanu na Glovo-ve restriktivne odredbe u ugovorima i povuku se sa drugih platformi, ponovo gubeći korisnike.

Dodatno, Komisija je navela da Glovo navodno primenjuje nejednake uslove poslovanja na iste poslove kako bi dalje uticao na poslovne odluke svojih partnera. Možda najvažnije od svega, Glovo je navodno nudio različite provizije različitim partnerima, u zavisnosti od toga da li isti sarađuju samo sa Glovo-m ili i sa konkurentskim platformama, i to potencijalno kao vid odvraćanja od otpočinjanja ili nastavka saradnje sa konkurentskim platformama.

U julu 2022. godineobjavljenoje da je Evropska komisija („EK“) sprovela seriju nenajavljenih uviđaja u kompanijama za onlajn posredovanje u isporuci hrane, namirnica i robe široke potrošnje u dve države članice EU. Razlog? Zabrinutost EK zbog potencijalnog kršenja propisa o zaštiti konkurencije u EU putem formiranja kartela i drugih restriktivnih praksi. Mete? Zvanično nepoznate, ali su Delivery Hero, većinski vlasnik Glovo-a, kao i sam Glovo, potvrdili da im se oboma obratila EK po ovom pitanju. Dok obe kompanije čvrsto stoje pri svojim tvrdnjama da ispunjavaju sve svoje zakonske obaveze i da svoje poslovanje usaglašavaju sa svim pravilima o zaštiti konkurencije, te da sa konkurentima ne dele tržište za usluge dostave hrane i namirnica, prethodna praksa nacionalnih organa u EU nam može dati uvid u ono što sledi.

Pitanje ekskluzionih odredbi u ugovorima između digitalnih platformi i njihovih poslovnih partnera seže čak do 2015. godine kada je švedski organ za zaštitu konkurencijevodio postupakprotiv platforme Onlinepizza zbog prakse isključivanja konkurenata. Nedugo posle toga, 2018. godine, mađarski organ za zaštitu konkurencijeistraživao je poslovanjevlasnika i menadžera Netpincér platforme zbog nepoštene poslovne prakse u vezi sa sopstvenom uslugom dostave. Takođe je nedavno i norveški ogran za zaštitu konkurencijevodio postupakprotiv platforme Foodora zbog zaključivanja restriktivnih sporazuma. Konačno, 2022. godine, telo za zaštitu konkurencije u Španiji je u predmetu protiv Glovo-a i drugihutvrdilopostojanje eksluzionih klauzula u ugovorima, ali je zaključilo da takve odredbe verovatno neće narušiti konkurenciju na relevantnom tržištu. Navedeni slučajevi su (osim španskog) okončani tako što su platforme pokleknule pred nadležnim organima i prihvatile obaveze koje imaju za cilj (ponovno) uspostavljanje „zdrave“ konkurencije na tržištu.

Postavlja se pitanje da li će Glovo takođe preuzeti određene obaveze i u Srbiji kako bi izbegao novčanu kaznu, ili će Komisija zauzeti neki drugi stav, odstupajući od ustaljene prakse evropskih nadležnih organa.